ŠKOLSKI PARLAMENTI

OPA je uradila istraživanje o školskim parlamentima u junu 2002. godine. Telefonsko istraživanje je obuhvatilo 82 srednje škole na teritoriji Beograda, a terenski rad je obavljen u 22 srednje škole.
Ova tema je odabrana da bi se pojasnio fenomen školskih parlamenata, o kojima svi govore, ali niko zaista ne razume šta se tu dešava. Do osnivanja školskih parlamenata došlo je na dva načina: ili posle prilično nedorečenog dopisa Dragoljuba Mićunovića, predsednika Veća građana Savezne skupštine, ili posle saznanja o pokretanju parlamenta u nekoj drugoj školi.
U najvećem broju škola (53) parlamenata uopšte i nema. Postoje i škole koje imaju parlamente (u trenutku sprovođenja istraživanja bilo ih je 24), škole u kojima je parlament u pokretanju (3) i škole u kojima je parlament postojao, pa je ugašen (2).
Škole u kojima parlament postoji imaju različita iskustva. U nekim školama parlamenti rade jako dobro, kao mesta istinske komunikacije između škole, učenika i roditelja (npr. Zemunska gimnazija, Gimnazija Sveti Sava, MŠ Mokranjac). Međutim, u određenom broju škola rad parlamenata je postigao mali, ili čak nikakav uspeh. Najčešći problemi zbog kojih je rad parlamenata osporavan su: nezainteresovanost učenika, neodobravanje parlamenta od strane profesora ili samovolja pojedinih članova parlamenta. Ipak, najveći je problem gubitak volje učenika, usled neuspeha u radu parlamenta. Razloge treba tražiti u nedorečenosti same ideje školskih parlamenata: nigde nije jasno preciziran način na koji učenici biraju svoje predstavnike u parlamente, niti je jasno određeno koji je zapravo delokrug njihovog uticaja na školska pitanja.
Inače, reč «PARLAMENT» vodi poreklo od novolatinskog glagola «parlare», što znači «govoriti», iz čega se može zaključiti da ova reč u bukvalnom prevodu na srpski znači «pričaonica». Naravno, deca se ne uključuju u rad školskog parlamenta da bi pričala o svemu i svačemu, a da se to nikog drugog ne tiče (jer to mogu i bez parlamenta), već zato što imaju potrebu da učestvuju u životu i radu škole, tako što će im biti priznato pravo na slobodno izražavanje mišljenja o svim problemima koji ih se tiču, kao i pravo da to mišljenje bude uzeto u obzir prilikom donošenja odluka o tim problemima.

- istraživanje je urađeno u junu 2002. -